Između dve sajamske priredbe 112 EXPO, na državnom nivou je novembra 2011. usvojena Nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (naslonjena na postojeći pravni i strategijski okvir: Zakon o vanrednim situacijama iz 2009, Zakon o zaštiti od požara iz 2009, Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. i druge). Cilj dokumenta je ne samo pravno "pokrivanje" zaštite života, zdravlja i imovine građana, životne sredine i kulturnog nasleđa Srbije, kao i definisanje nacionalnih mehanizama koordinacije različitih društvenih i državnih mehanizama u borbi za smanjenje katastrofa uzrokovanih prirodnim pojavama i opasnostima od nesreća te za sanaciju posledica, nego i ispunjenje preporuka EU za razvoj sistema nacionalne zaštite u ovim oblastima.

Nacionalna strategija je predvidela i uvođenje univerzalnog broja 112 za sve hitne pozive, koji će obezbediti koordiniranu, brzu i efikasnu intervenciju i pomoć u vanrednim događajima, situacijama i katastrofama, sve u skladu sa standardima i praksom u zemljama EU.

Na teritoriji Republike Srbije je za poslednjih deset godina bilo oko 200.000 raznih "vanrednih" događaja, poput požara (oko 150.000), oko 20.000 tehničkih intervencija (spasavanja ljudi u saobraćajnim i drugim tehničko-tehnološkim nezgodama, intervenisanje i saniranje akcidenata sa opasnim materijama i drugo).

Broj intervencija u gašenju požara je u tom periodu porastao za oko 50%, intervencija posle eksplozija za oko 80%, intervencija u vezi sa opasnim materijama gotovo 100%, tehničkih intervencija u saobraćaju oko 90%... Pri tome su, na primer, aktivnosti vatrogasno-spasilačkih jedinica u blizu 80% slučajeva bile usmerene na gašenje požara i saniranje posledica nastalih nakon eksplozija, a u dvadesetak posto slučajeva radilo se o spasavanju građana i njihovih dobara.

Broj vanrednih i opasnih situacija se, i na globalnom planu i u Srbiji, iz godine u godinu povećava. Zabeleženo je da se u Srbiji u prvih 40 godina prošlog veka na svakih deset godina događalo po 100 prirodnih katastrofa, između 1960. i 1970. bilo ih je već 650, a između 1980. i 1990. čak 2000. U periodu između 1990. i 2000. broj katastrofa je dostigao 2800. Dovoljno je prisetiti se katastrofičnih situacija iz najbliže prošlosti: poplava u Vojvodini 2005. godine, kada se na banatsko mesto Jaša Tomić izlilo vode u "biblijskim" količinama, katastrofalnog zemljotresa u Kraljevu s kraja 2010. godine, pa čak i proteklog februara, tokom kojeg je, kao u ledenom dobu, tokom tri nedelje paralisan život i poslovanje privrede).

U vezi s tim su poslednjih godina i ekonomski troškovi, odnosno troškovi države i društva u saniranju posledica katastrofa i nepogoda više nego utrostručeni.

Tako studija Svetske banke iz 2005. godine procenjuje da udeo vremensko zavisnih ekonomskih sektora u Republici Srbiji (bez AP Kosovo i Metohija), po konstantnim cenama iz 2002. i bez PDV-a, od 2000. do 2004. godine čini čak 42% do 43,8% bruto nacionalnog dohotka. Već 2005. je učešće vremensko zavisnih sektora u BND Republike Srbije bilo 47,18%. Ova studija Svetske banke obuhvatila je samo 49% vremensko zavisnih sektora i nije uzela u obzir štete prouzrokovane šumskim požarima. Međutim, samo tokom 2007. godine je registrovano 258 šumskih požara koji su izazvali štetu od oko 40 miliona evra. Samo za sanaciju je bilo potrebno oko 25 miliona evra, pri čemu indirektna šteta nije ni procenjivana.

U tim vremensko zavisnim sektorima srpska ekonomija trpi značajne gubitke u materijalnim dobrima ali i u ljudskim životima.

Procenjeni srednji godišnji ekonomski gubici koje poplave nanesu poljoprivredi dostižu i devet milijardi dinara (uz više desetina izgubljenih ljudskih života), a vodoprivredi oko dve milijarde dinara.

Grad, jake i obilne padavine ili jak vetar oštete poljoprivredu za oko osam milijardi dinara (uz ljudske gubitke, najčešće od udara groma), a suša i mrazevi za dodatne četiri milijarde.

Ekstremno niske temperature vazduha koštaju proizvodnju energije oko 800 miliona dinara, a sneg, poledica i zaleđivanje naprave službama za održavanje puteva gotovo četiri milijarde dinara troškova godišnje.

Komercijalni vazdušni saobraćaj trpi štetu i do 100 miliona dinara, a ljudski gubici na putevima, prouzrokovani lošim vremenom, godišnje se kreću od 105 do 131.

Ukupno se godišnji gubici po ovom osnovu procenjuju na oko 50 milijardi dinara i oko 150 ljudi.

Prema podacima Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, da je od 2000. do 2010. izgorelo 38.789 hektara šuma, lako se zaključuje da su građani, izazivajući šumske požare po Srbiji, uz neznatnu pomoć munja i gromova, napravili štetu od skoro milijardu evra.

Samo posle zemljotresa koji je pogodio Kraljevo pre dve godine, šteta je, prema podacima reosiguravajućeg društva SwissRe, dostigla skoro 150 miliona dolara (oštećeno više od 6.000 zgrada, sa povređenima i ljudskim žrtvama). Međutim, i bez tog zemljotresa šteta od elementarnih nepogoda je u Srbiji te godine bila oko 12 milijardi dinara. Šteta koju su iza sebe ostavili snežni nanosi i led u februaru 2012. još nije poznata, ali se šteta zbog obustave rada u najhladnijim danima i zbog smanjenja proizvodnje u proizvodnim kompanijama procenjuje na oko 135 miliona evra.

S obzirom da se nastanak, obim i vreme trajanja većine prirodnih nepogoda u uglavnom ne mogu unapred predvideti, ali da se za izvesne pojave, na osnovu iskustava, statističkih podataka i metoda modelovanja, može pretpostaviti da će do njih doći, društvena odgovornost je utoliko veća i potrebnija. Zato je urađena i procena ugroženosti teritorije Republike Srbije od poplava i klizanja terena, te karta rizika od elementarnih nepogoda (šumski požari, poplave, klizišta i zemljotresi).

Uprava za upravljanje rizikom pri Ministarstvu unutrašnjih poslova evidentirala je čak devet opasnosti ove vrste koje prete Srbiji: šest od elementalnih nepogoda i tri od tehničko-tehnoloških nesreća. Osim poplava i zemljotresa, pominju se jak vetar, bujične vode, klizišta, sneg, led i lavine. Plus štetni uticaj čoveka.

Rizici od nuklearnih, hemijskih i sličnih akcidenata i sistemska odbrana u takvim slučajevima, tek treba da budu temeljno elaborirani u planovima i mapama rizika.